VESTI

21.3.2020.

Opšte zatvaranje ugostiteljskih lokala i tržnih centara - subota 21.03. 20h

Nakon pet dana od uvođenja vanrednog stanja, lomljenja koplja da li je opštim aktom trebalo zatvoriti sve kafane i šoping molove, takva odluka konačno večeras stupa na snagu. Istovremeno još uvek niko na glas ne razmišlja o konkretnim ekonomskim merama vlade, iako se otkazi uveliko dele, za razliku od naših prvih komšija u regionu.

Proleće i temparature od skoro 20 stepeni tokom cele protekle nedelje uvedenog vanrednog stanja, bile su kontra-saveznik opravdanim nastojanjima države da apsolutno smanji svaku vrstu javnog okupljanja i fizičke interakcije svojih građana, nasuprot rizika od širenja virusa COVID 19. Kako smo i pisali jedan značajn deo, ne samo velikih i renomiranih restorana, već i običnih malih kafića, koliko u ponedeljak ili utorak, samoinicijativno su trajno zatvorili svoje lokale, ne želeći da dovode u rizik svoje goste, ni zaposlene, niti svoju budućnost u smislu reputacije. Sad kada znamo da je jedan od glavnih klaster generatora virusa u Austriji pa posledično i na sve svoje goste iz cele Evrope, bio tek samo jedan bolesni konobar i običan ski bar u ski centru u Išglu. Drugi, čini nam se manji deo ugostiteljstva, nastavio je da radi pokušavajući da se u hodu i preko noći, prebaci na režim rada kuhinje i delivery servisa. Takođe postojao je i treći koji je mislio, a država mu je dala za pravo, da je dovoljno ispoštovati dovoljno veliki razmak u baštama svojih lokala. Motiv poslednjih je takođe razumljiv, jer je iza njega stajao imperativ da se makar u ovih pet dana proleća, sakupi pazar dovoljan za isplatu martovskih plata osoblju, kao i svih obaveza prema državi, činjenicom da ista još uvek nije donela nikakvu konkrentnu meru u smislu oslobađanja od poreza i doprinosa usled ove katastrofe. Nekmoli poput Češke, koja je obećala svim privrednim subjektima, garatnovanu subvencionisanu platu za zaposlene u iznosu od 80%  prethodnih primanja, ergo da kao primer nikako ne uzimamo Dansku koja će pokrivati ceo iznos, možda su obe ove tvrdnje tek šum sa društvenih mreža. Ili ipak da navedemo Hrvatsku koja će, zvanično potvrđeno - davati iznos od 3250 kuna (oko 450 eura) po radniku za kafiće, hotele ili frizere. 

Sledeći do sad obljavljena akta u Službeni glasniku Republike Srbije u šturoj uredbi o poreskim merama donete su samo ove konkretne mere.

Član 2. Poreska uprava neće za vreme vanrednog stanja po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza i neće radi naplate istog sprovoditi postupak prinudne naplate, pri čemu se u navedenom periodu ne obračunava kamata u smislu čl. 75. i 76. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Član 3. Poreskim obveznicima – pravnim licima, preduzetnicima, poljoprivrednicima i fizičkim licima za vreme vanrednog stanja na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije.

Faktički jedine mere koje je dosad donela Vlada Srbije, odnose se na mere NBS u odnosu na komercijalne banke, odlaganja kreditnih anuiteta za komercijalne i kredite za stanovništvo, ali čini nam se bez detaljnog tumačenja, da li se kamati čije se plaćanje odlaže - njenim pripisivanjem na osnovni dug, na taj način naplaćuje kamata na uvećanu glavnicu. Jedno od navodnih razmišljanja, koje se na press konferencijama moglo čuti i od same predsednice vlade, zašto se država do sad nije opredelila za zamrzavanje privredne aktivnosti u delu trgovine i ugostiteljstva, bilo je pitanje kasnijeg potraživanja refundacije troškova u slučaju sprečenosti rada, od strane države. Međutim sijaset pravnika koji su tumačili složenost ove situacije, decidno su naznačili da za istu nepostoji osnovanost usled force majeure klauzula tzv više sile. 

Za razliku od npr naših prvih komšija, Hrvatske sa kojom smo trenutno u sličnoj situaciji upoređujući broj zaraženih od korona virusa, mere njihove vlade donete za pomoć privredi, najviše su usmerene na dominantno pogođeni sektor turizma, a tek neke od njih su: 

Tromesečno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na plate, komunalne naknade, paušalnog poreza po krevetu u turizmu, poreza na bašte, plus dodatna tri meseca odglaganja plaćanja ako kriza potraje. Obustava plaćanja svih davanja do daljnjeg ako kriza potraje i duže od šest meseci. Država će privrednim subjektima u teškoćama, direktno plaćati iznos do visine minimalne plate, kako ne bi dolazilo do otpuštanja radnika dok traje kriza. Deo novca za te potrebe povlačiće će se iz sredstava EU. Preduzetnicima u poteškoćama, će se odobriti brze mikrokreditne linije za likvidnost do 25.000 eura s kamatom od 0,5 do 1 posto. Tamošnja banaka za obnovu i razvoj će davati jednako povoljne kredite u većim iznosima za srednja i velika preduzeća. Banke će odlagati naplatu kreditnih rata firmama i građanima u poteškoćama, ali bez državnog garantnog fonda, već će se tražiti model koji neće opterećivati bilase banaka, a u saradnji s Hrvatskom narodnom bankom. Zakon o podsticajima će se promeniti tako da se onima koji su u tom sistemu mera, omogući odlaganje vraćanja korištenih sredstava za najmanje dve godine. Odlaže se plaćanja avanasa poreza na dobit. Odlaže se plaćanja turističke članarine i koncesije na turističko zemljište.

U situaciji gde od se sa današnjim danom sem potpunog zatvaranja kompletnog ugostiteljstva, istovremeno i zabranjuje javno okupljanje više od pet osoba, čini nam se da je kasno za momentalnu esnafsku solidarnost ili udruživanje prema državi. U većini restorana, nažalost otpušteni su svi ugovorci, privremeno uposleni radnici. Svedoci smo takođe i da u ovom kontraverznom povratku skoro 100.000 naših ljudi iz inostranstva, verovatno se nazad u Srbiju vratio svaki dojučerašnji radnik sa kruzera, stjuardesa iz Emirata, kuvari i sobarice iz cele Evrope. Sa druge strane dok država vodi elementarnu logističku operaciju u zdravstvu, kako da se usled eventualnog povećanja broja zaraženih se održi sistem, čini nam se da bi Ministarstvo finansija i bukvalno moralo da počne da prepisuje primere rešavanja ekonomskih posledica korona virusa koji trenutno postoje. Onih koji će uskoro da nastupe. Ta mera mora biti apsolutni moratorijum na poreze i bruto doprinose za zaposlene u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. I to je ono što država može da uradi, a vlasnici će se na ovaj ili onaj način, morati sami snalaziti kako da pokriju - ispregovaraju moratorijum zakupnina objekata. 

Neko bi mogao da spočita sebičnost, da se bavimo ovim pitanjima u nevreme, ali kao i u slučaju prvih reakcija na virus od pre dve nedelje ili i mesec dana kada je bio izolovan samo na Wuhan i Kinu, bolje je sada sprečiti potpunu ekonomsku kataklizmu najvitalnijeg sektora srpske urbane ekonomije, negoli kasnije zakasnelim privilegovanim subvencijama lečiti tek samo jedan i manji povlašćeni deo. 

Podelite sa prijateljima:

Povezane vesti

VESTI

Detaljinije

Nova online aplikacija Wine Drop Club

Nova online aplikacija Wine Drop Club

U istovremenoj situaciji kada usled korona karantina sve ređe odlazimo ne samo u restorane, već i vinske podrume, a kada s druge strane dolazi novo vreme...

Detaljinije

VESTI

Detaljinije

Noćni život od Soldout-a do novog Lockout-a

Noćni život od Soldout-a do novog Lockout-a

...nakon dvomesečnog prolećnog korona karantina u kome je stalo kompletno srpsko i prestoničko ugostiteljstvo, majskog otvaranja i kratkotrajnog perioda...

Detaljinije

VESTI

Detaljinije

Kraj HoReCa urbanih oaza

Kraj HoReCa urbanih oaza

Korona karantin je privremeno produžio život nekim novim kultnim mestima kao što je bio Wine tapas bar Epigenia u Resavskoj i čuveni PUB na ćošku Bulevara...

Detaljinije