Tokom januara dali smo sebi i vama pomalo online oduška, ne bi li sačekali rasplet u horeca sektoru uporedo sa početkom imunizacije. Zapravo ništa se nije ni desilo između očekivanja da se konačno produži radno vreme kafana i poslednjih, nakon Kopaonika i Zlatibora za Sretenje, stidljivih nagoveštaja da ponovo može doći do ograničenja. U međuvremenu desili su se Orašac, Smokvica i Musk Mashine

Početak prošle nedelje, poput poučne priče o čobanu, vuku i seljanima odnosno lažnoj uzbuni obeležio je svojevrsni električni zec naše intolerancije na medijski spin da će biti srušena poslednja izgledom autentična drumska kafana sa baštom - Orašac na Bulevaru (Revolucije) Kralja Aleksandra. Tačno je da se na ćošku Golsvortijeve, preko puta Vuka zida nova reprezentativna stambeno poslovna zgrada koja se svojom gabaritnošću refereriše na reperne tačke ulice prethodnih epoha - hotel Metropol i Lolu, odnosno koja svojom modernošću donosi novi identitet savremene arhitekture našeg vremena koji će apsorbovati postojeću prizemnu spratnost zanatskih udžerica na toj lokaciji. Ono što je bio nepotrebni stres je bezrezevna analogija da se u okviru istog detaljnog urbanističkog plana, Orašac takoreći sudario sa bagerima, akonto utopije iz 2001 o mogućem izlasku Trnske ulice na Bulevar. Ništa od svega navedenog se nije desilo, pa ćemo proleće po svemu sudeći ipak dočekati na ćevapima u bašti Orašca. Štavše kultura sećanja i identitetske prezervacije beogradskih kafana prošlog veka, najčešće nije pitanje novogradnje koliko loše privatizacije odnosno neprepoznavanja autentičnih vrednosti originalnih (kafanskih brendova). Sa jedne strane možda i najpoznatija čuburska kafana tzv Vltava danas je zapravo Kafeterija na tom istom ćošku, s druge strane primeri za poštovanje su Šaran, Kovač, Madera, Klub Književnika pa čak i stari novi Grmeč. 

Tu u neposrednoj blizini i sa vremenskom podudarnošću, nažalost izgoreo je krov - apartmansko rezidentno potkrovlje Smokvice. U gašenju samog požara, usled intervencije vodenim šmrkovima, verovatno kao pretpostavka u dobroj meri, nastradao je i sam kafe - restoran u prizemlju. Smokvica u Molerovoj, nakon inicijalnog uspeha te pionirske domaće franšize mediteranskog kafe - restorana u Kralja Petra, je postavila model 3 u 1, sa od ulice zaklonjenom reprezentativnom velikom baštom, bed & breakfast sobama i standardnom kamin salom kao restoranskom kafeterijom. Iako se spram u prethodnih meseci u još uvek neobjašnjivim pojedinačnim slučajevima bacanja tzv kašikara na pojedine beogradske kafiće, mogla učitati slična pretpostavka o isterivanju (građevinske) lokacije, dobra vest je da je na Smokvici već uveliko postavljena skela za renoviranje, pa ćemo po svoj prilici i tamo uskoro čekati proleće. 

Za kraj, sve je navodno šokirala vest o skoro 700 zatečenih posetilaca gay kluba "Musk Mushine" ispod tribina stadiona Tašmajdan, nakon dozvoljenog vremena (petak veče oko 21h) i potrebnom vremenskom sampregoru komunalne policije da ih sve izvede napolje i sankcioniše. Dan nakon događaja, "vlasnici" i menadžeri su sudeći po medijima lišeni slobode zbog strogog kršenja epidemioloških mera. Međutim javna je tajna da je ovaj klub i još nekolicina poznatih kafana u gradu, sve prethodnih meseci uveliko ekskluzivno radilo i monetizovalo potrebu velegrada za noćnim životom. Pretpostavka da je nakon recentnog hapšenja navijačko - kriminalnog klana ovaj klub izgubio tzv zaštitu koja je policiji i komunalcima konačno omogućila postupanje po zakonu. To otvara pitanje idealne mere rada ugostiteljstva između lockdown-a zapadne Evrope, gde nam se zavidi trenutačna socijalna sloboda srpskog ugostiteljstva, ali i svojevrsni lockout-a na Kopaoniku i Zlatiboru gde prestonički horeca sektor postavlja opravdano pitanje, ko trenutnu situaciju koristi za ubiranje kajmaka. O toj temi na našem forumu za vikend