VESTI

9.4.2020.

Ekonomske mere vlade Srbije za pomoć privredi (ugostiteljstvo) tokom pandemje Covid19 i vanrednog stanja.

Sve konkretno u smislu finansijskih propisa i pravila što se prethodnih dana sa ogromnom neizvesnosti i zebnjom iščekivalo u socijalno - ekonomskom životu države i društva i nedelju dana nakon formalne promocije još uvek je u sferi "ni na nebu ni na zemlji" - može da bude ne mora da znači. Analizu praktične primene smo odlagali do poslednjeg momenta nalik pesmi "kad će taj petak..." jer je za kraj ove nedelje najavljena operacionalizacija. Ali...

foto: Dragan Kujundžić 

...kao što rekosmo, da li usled činjenice da je u vanrednoj situaciji nemoguće očekivati konkretizaciju termina i uputstava kroz Službeni glasnik Republike Srbije, nekmoli servisnu dostupnost Poreske uprave, još uvek možemo samo da netremice posmatramo medijska tumačenja iznetih obećanja. Sa manje ili više pesimizma (realnog optimizma), ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Marko Čadež (iako je pažnja bila usmerena na predsednika Republike koji je izostao sa prezentacije ekonomskih mera za pomoć - oporavak privrede usled pandemije korona virusa), obećali su pomoć u smeru očuvanja što većeg nivoa zaposlenosti i pomoći najugroženijem segmentima privrede. Dakle za očekivati npr ugostiteljstvu i turizmu, a ne tzv retail-u odnosno maloprodaji koja verovatno beleži istorijski trgovinski promet i zaradu.

Načelno to bi trebalo da bude:

  • odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021 i posledična uplata tromesečnog minimalca od strane države za preduzetnike, mala i srednja preduzeća odnosno 50% minimalne zarade za velika preduzeća. 
  • odlaganje plaćanja akontacija (samo) poreza na dobit u drugom kvartalu.
  • oslobađanje davalaca donacija (abitno) od obaveze plaćanja PDV-a, itd itd...

Dakle predviđena je direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i onima koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja – tri minimalne zarade), kao i direktna pomoć velikim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini 50 odsto neto minimalne zarade (za vreme trajanja vanrednog stanja) za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (članovi 116 i 117. Zakona o radu)

Mere za očuvanje likvidnosti u privatnom sektoru su i:

  • Program finansijske podrške privredi u uslovima Covid19 krize Fonda za razvoj Republike Srbije?
  • Garantna šema za podršku privredi u uslovima Covid19 krize!?
  • Moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za Javna preduzeća...
  • Fiskalni stimulans – direktna pomoć svim punoletnim građanima :) 

Ukupni procenjeni efekat mera je 608,3 milijarde dinara (5,178 milijardi evra), skoro polovina aktuelnog budžeta Republike, a u biti možda ni nepuna ili tek nešto malo više od milijarde eura, ako se meri visinom obećanih tromesečnih minimalaca. 

Pošto je cilj mera da se očuva zaposlenost u toku trajanja vanrednog stanja, kao i da se pomogne privrednim subjektima kojima je otežano poslovanje tokom vanrednog stanja, mere se NE primenjuju na privredne subjekte koji su:

  • tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja);
  • privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15.03.2020. godine.

Prvi set mera pretpostavlja odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na (do 24) rate, najranije od početka 2021. godine. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju "obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti". Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika (preduzetnika - paušalaca). 

Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika. Uslovi za primenu mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku veličinu. Međutim, čini nam se da je i dalje nejasno da li se početak odgode plaćanja doprinosa odnosi na martovsku ili aprilsku platu? Prema tumačenju ministra Malog u gostovanju na TV Prva, može da se bira između: A april,maj, juni i B mart, april, maj. 

Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu i oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a, nećemo posebno komentarisati jer nisu glavne tangente brige svakog pojedinačnog preduzetnika. Ono što nigde nije eksplicitno naglašeno je da i dalje stoji obavezna uplata PDV kako za svaki ostvareni promet ili izdatu fakturu u mesecu martu do 15.3 kada je uvedeno vanredno stanje, tako i do 21.3 kada je doneta formalna zabrana rada svih ugostiteljskih objekata izuzev dostave. Drugim rečima, ko je trošio obavezu prema državi ne bi li prvog aprila isplatio plate radnicima kako bi se kvalifikovao da se nađe u grupi onih koji mogu da računaju na isplatu tri minimalca, naći će se u solidnom problemu. Nekad je u normalnom funkcionisanju života - bilo moguće od Poreske uprave tražiti odgodu izmirivanja PDV-a, kako će biti sad - videćemo, neko će svakako morati da uradi keš uplatu kao pozajmicu osnivaču. 

Drugi set mera odnosi se na direktna davanja - pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod: mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme vanrednog stanja) i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50% minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen samo prestanak rada. Međutim ni ovde nije jasno, na koji konkretan račun se uplaćuju pomenute "državne plate", na novootvoreni namenski račun preduzeća, na privatne tekuće račune zaposlenih ili osnovni žiro račun firme? Takođe kada je reč konkretno o hotelijerstvu, paket mera nije senzibilisan za sezonalnost turizma, činjenicu da i u kondicionalu, da se sve završi nakon tri meseca do 15. juna npr, kapaciteti u Beogradu i na Dunavu će ostati potpuno prazni do pozne jeseni. Otkazani su svi rečni kruzeri do kraja 2020, kao i očekivanja od regenirasanja poslovnih događaja - istovetnih noćenja. 

Navodno u vezi sa primenom navedene mere se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada. A kao, s druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno "jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja".

E pa sad dakle commnon sense je već izračunao, da se poslodavcima više isplati da radnicima daju sporazumeni otkaz - tako ih prebace na potpunu prinadležnost Nacionalne službe zapošljavanja. Time izbegavaju kasniju obavezu neminovnih retroaktivnih doprinosa u 2021 za period pandemije u 2020. Štaviše avansno ne finansiraju plate zaposlenima u periodu mart - april dok "ne lipši magarče do zelene trave" od države ne stigne prvi novac u vidu obećanog minimalaca koji je nezvanično najavljen tek za prvu polovinu maja. Dakle skoro pa 2 meseca od uvođenja vanrednog stanja ili situacije, pošto običnom laičkom oku tek ta regulativna nepreciznost nije baš najasnija. Ova računica zaslužuje posebnu analizu pogotvo u perspektivi činjenice da bi nerad - vanredno stanje moglo da potraje i duže od tri meseca, a državni budžet izgubio dah. 

Cilj trećeg seta mera je fraza očuvanja "likvidnosti privrednih subjekata". Ovim programom Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede.

Konkretno:

  • program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije,
  • garantne šeme za podršku privredi u uslovima Covid19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

Da pokušamo da i sami razumemo i titlujemo. Država pregovara sa poslovnim bankama da bude garant novih kredita (u iznosu od oko 550 miliona dinara) ceneći da ne može više od četvrtine da propadne. Bankarski kartel teži da ishoduje da se sve završi na refinansiranju postojećih kredita - kojima je država već ionako bila garant. Pominje se i do sad u dužničkom odnosu, neprimenjivana klauzula - lične menice koja bi dosadašnja društva sa ograničenom odgovornosti dakle D.O.O. pozicionirala u dužničko ropstvo kroz ličnu imovinu. Važno je napomenuti ovde da još uvek nije donešeno konkretno uputstvo Narodne banke Srbije. 

O četvrtom setu mera tzv 100 evra za svakog pojedinačnog punoletnog građanina Srbije, koji se u međuvremenu pretvorio u mogući dinarski vaučer za kupovinu domaće robe, ne treba trošiti vreme ni reči, dovoljno je reći da je Vlada Srbije takođe usvojila uredbu i objavila je u Sl. glasniku o dodatnom zaduživanju za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti Covid19, uzimanjem kredita, emitovanjme državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu i davanjem državnih garancija, uključujući i sopstvenu Agenciju za osiguranje bankarskih depozita. 

Nije zgoreg napomenti da je rečeno da prema poreskim obveznicima koji imaju odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza za vreme vanrednog stana se neće primenjivati poništavanje sporazuma i naplaćivanje neplaćenog poreskog duga (iz sredstava obezbeđenja i u postupku prinudne naplate), počev od rate koja dospeva u martu 2020. godine. Narodna banka Srbije takođe donela je sledeće privremene mere:

Zastoj u otplati (moratorijum) dužnicima na otplatu kredita, kao i obaveza po osnovu finansijskog lizinga, ne kraći od 90 dana, ili od trajanja vanrednog stanja, za koje vreme banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreću postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužnicima, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika. Dužnici neće plaćati nikakvu naknadu troškova za korišćenje ove mogućnosti, a ovakvi krediti se neće smatrati restrukturiranim, niti problematičnim potraživanjima. Tokom trajanja vanrednog stanja i davalac lizinga ne obračunava zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema primaocu lizinga, odnosno ne preduzima druge pravne radnje radi naplate potraživanja od primaoca lizinga.

Najkonkretnije moguće je zapravo ono što je uradio grad Beograd, a njegovim primerom će se verovatno voditi i sve druge jedinice lokalnih samouprava. Dakle dooneo odluku o moratorijumu izmirivanja obaveza zakupa poslovnog prostora. Kolateralno ti i takvi zakupci naći će se u ekonomski privilegovanom položaju u odnosu na one koji budu morali da nastave da plaćaju istu ili sporazumno delimično umanjenu rentu privatnim vlasnicima lokala. Kada se vanredno stanje završi, zakupci će dobiti rok od 30 dana da se izjasne kako žele da plate zakup poslovnog prostora za ovaj period. Bice ponuđene dve mogućnosti - da se zakup tokom vanrednog stanja plati do 31. decembra ove godine uz popust od 50 odsto ili da se celokupan iznos zakupa iz vremena vanrednog stanja plati tokom 2021. godine na 12 mesečnih rata.

Da završimo ovu kompilaciju suvoparnih fraza preuzetih iz medijske objave o merama i naših "zemaljski dani teku" životnih pitanja i realnih potpitanja komentarom direktora HORES-a Georgi Genova koji je da paket nije dovoljno sveobuhvatan u meri mogućeg. Izostavljena su pitanja plaćanja obračunate angažovane snage struje prema EDB-u, porez na imovinu, umanjenje PDV-a na hranu i piće u turizmu, kao i sraz između želja za očuvanjem deficitarnog ljudskog resursa i minimalne tekuće rezerve usled investicione izloženosti. Hamletovska dilema svakog vlasnika je da li je fond plata zaposlenih zapravo hipoteka zbog koje bi u budućnosti mogao da i sam ostane bez imovine i investicije. 

Jedno je izvesno, poput nekadašnje poslovice "Drumovi će poželeti Turaka - ali Turaka biti neće", naši će se preduzetnici sem posla i novca, poželeti i knjigovođa, nakon pandemije verovatno najtraženijeg posla, ne bi li se snašli u svemu što ih čeka. Da se ne dotičemo Nemačke, Hrvatska kao nama najbliža i najuporedivija, već je uplatila tromesečni ekvivalent plata u pojedinačnom iznosu od skoro 12.000 KN. Pratićemo dalje, ali već sada strepimo da će ugostiteljstvo i hotelijerstvo biti najteže ekonomski pogođena grupacija privrede i socijalni segment društva.  Za više informacija u segmentu mikro i malih preduzetnika u kakve spada većina vlasnika restorana i kafea, predlažemo vam FB grupu Glas preduzetnika.  

Podelite sa prijateljima:

Povezane vesti

VESTI

Detaljinije

4 Maj - Restart ugostiteljstva

4 Maj - Restart ugostiteljstva

Na današnji dan pre 40 godina preminuo je Josip Broz Tito - bio je to događaj koji će anticipirati sve ono što će se desiti potom u narednoj deceniji do...

Detaljinije

VESTI

Detaljinije

April u Beogradu (Re)opening

April u Beogradu (Re)opening

Prethodnih mesec dana pokušali smo da se solidarišemo sa ugostiteljima, kada oni nisu radili, ni mi nismo pronalazili suvislim da u opštoj kakofoniji...

Detaljinije

VESTI

Detaljinije

Naša TV preporuka - "Noma - gurmanska bajka" RTS II 20h

Naša TV preporuka - "Noma - gurmanska bajka" RTS II 20h

Prethodnih dana u kakofoniji strepnje i spinova, dali smo sebi oduška neoglašavajući se i čekajući da vidimo i analiziramo konkretne ekonomske mere vlade...

Detaljinije