"...Jutros je preminuo Dragoslav-Gaga Ivanović, vitez župskog vina i čovek bez čijeg bi Prokupca Srbija bila mnogo siromašnija. Mnogo će nam nedostajati njegov duh, znanje i pozitivna energija, o vinu da ne govorimo. Neka ti je laka zemlja prijatelju, neka te anđeli odnesu na nebo i hvala ti za sve. Saučešće porodici..."

...ovu tužnu vest u neprekinutom, svakodnevnom nizu loših informacija na društvenim mrežama podelio je Gordan Paunović, jedan od iskrenih zaljubljenika i promotera autohtone nacionalne gastronomije i vinarstva. Gaga Ivanović bio je tvorac, verovatno najznačajnijeg - najprodavanijeg kvalitetnog i prijemčivog domaćeg vinskog horeca brenda - Prokupca iz istoimene župske vinarije. Čovek na čije postojanje i delo, ne možemo da ostanemo zaboravni. 

U velikom intervju koji je dao za portal vino.rs (čiju fotografiju koristimo, da se takođe oprostimo sa njim), ispričao je svoju životnu priču o kojoj bi se zapravo mogao makar snimiti dokumentarni film. Prošle godine obeležio je tačno vek porodične tradicije vinarstva, u kojoj je nekad njegov deda u podrumima držao pola miliona litara vina, sam Dragoslav sa sinom Ivanom koji će ga naslediti u ovom plemenitom i hedonističkom poslu i zanimanju je dosegao tek 10% te produkcije, na tri hekatara sopstvenih vinograda. Ivanović je čovek koji je promenio ne samo predrasudu, nego i realnu sliku hiperprodukcije industrijske proizvodnje vina kakvu je u prethodnoj velikoj državi oličavala Župa Aleksandrovac, po njegovim rečima: gde se proizvodilo najviše - logično da je srazmerno bilo i lošeg kvaliteta. 

Dragoslav Ivanović je pre svega razvio svoj takođe dobar slatki Zanos, potom Tamjaniku napokon i kupažu N.o 1/2, ali je njegov Prokupac ostao etalon srpske sorte vina od domaćeg autohtonog roda grožđa. 

Za kraj citiraćemo Gaginu životnu filozofiju: Kad odeš na filmski festival vidiš dva ili tri filma za koje kažeš: „Vau!“ A ostalo su oni koji nisu mogli da prođu kod publike pa ćemo ih sada zvati „umetničkim" jer niko neće da ih gleda osim par kritičara koji će da sede i pričaju o njima. Tako je i sa većinom vina, neki ih pljuju, neki se prime kad ga probaju, a ti uglavnom ne kažeš ništa da ne ispadneš glup. Moja predstava o umetnosti zahteva da umetnik prvo bude zanatlija, a umetnost dođe nešto kao lični pečat i odraz genija.