Top Lista

24.1.2020.

Vinska karta Srbije za početnike - Temet

Sa malim zakašnjenjem donosimo priču o četvrtoj od planiranih 50 najboljih i čuvenih, domaćih - srpskih vinograda, vinarija sa bazičnim podacima o njihovim etiketama i sortama zasada. Temet iz Lozovika, Jagodina

1 Temet

1 Temet

U Lozoviku iznad Jagodine, valovitom predelu odakle Šumadija gleda na Pomoravlje, vođeni tragom plodnosti zemlje, Nebojši Aleksiću bilo je jasno gde treba da pusti korenje. Smeštena na prelepim padinama koje obezbeđuju idealnu izloženost suncu, zasađeni su vinogradi i sazidana vinarija Temet...

Temet vinogradi oblikovani su pod jakim uticajem okruženja, sa težnjom da se pronađe sklad u radu i životu pod istim krovom. U čast prirode, sunca i zemlje, uzdignuta na bregu, okružena vinogradima, tu je podignuta i vinarija Temet. Njeno stvaranje je uzbudljiv put ispunjen otkrićima i iskušenjima. Sama reč Temet izvedena je iz latinske reči Temetum, što u prevodu znaci – jako i snažno vino sa karakterom.

U njenom neposrednom okruženju nalazi se i vinsko gazdinsvo Cilić kao dokaz da jedna lasta ne čini proleće, odnosno da se radi o tzv vinogradarskom kraju - predelu izuzetnih prirodnih posebnosti i odlika. 

Temet obrađuje više od 20 ha vinograda. Sa sadnjom vinograda se počelo u proleće 2010. godine. Topografija obuhvata tri vrste osunčanosti i četiri vrste kvalitetnog zemljišta što je omogućilo zasad čak šest sorti grožđa: Pinot Grigio, Chardonnay, Pinot Noir, Syrah, Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon, i što će se u narednim godinama proširiti na autohtone sorte zasada: Prokupac, Morava i Tamjanika.

Sama vinarija pleni u svakom segmentu: arhitekture, tehnologije, uslova za odležavanje vina, primenjene estetike, eksterijera i ambijenta terase i bašte. Okružena vinogradom i planinskim obrisima liči na svojevrsni srpski Chateau. Njeno stvaranje je pionirski poduhvat vlasnika Nebojše Aleksića. 

Ponajpre je tzv Pinot grigio lansirao tada novu vinariju Temet u nacionalnu premium vinsku ligu, kao jedno od ozbiljnih srpskih izdanja te sorte, plus logičan inovativni dizajn etiketa. Kontinuitet kvaliteta uspostaviće potom linije Tri morave i Ergo, u verziji belog, crvenog i rozea, ergo da bi spekatar vina bio zaokružen penušavcem.

 

TRI MORAVE PENUŠAVO

sorta: tamjanika, procenat alkohola: 12%, suvo vino, proizvedeno tradicionalnom metodom

Svetle limunžute boje sa zelenkastim tonom. Intenzivnog mirisa, u  kojem preovlađuju cvetni i herbalni tonovi, na koje se fino nadovezuju tonovi citrusa, zelene jabuke i kajsije. Elegantnih mehurića, sa dosta svežine, laganog tela i pitko, lepo izbalansirano vino, na čijem ukusu dominiraju note citrusa i zelene jabuke, a iza kojih se pojavljuje ton belog bibera.

TRI MORAVE BELO

sorte: tamjanika, morava i smederevka, procenat alkohola: 12,5%

Svetle slamastožute boje. Delikatnog mirisa u kojem preovlađuju cvetne arome, naročito nota irisa, koje su suptilno prožete tonovima limuna i zrele žute jabuke. Laganog tela, vrlo pitko i osvežavajuće vino. Ukusom dominiraju note grejpfruta i limuna, dok završnicu predvode zrelije voćne arome, naročito vinogradarske breskve.

ERGO PINOT GRIGIO

sorta: pinot grigio, procenat alkohola: 13,5%

Svetložute boje sa sivkastim tonom. U diskretnom mirisu dominiraju note kvasca, hleba i tosta, iza kojih se pojavljuju fine note zrele breskve i zelene kruške, a aromatski profil zaokružen je notom dima. Punijeg tela, umirenih kiselina i postojano na ukusu, u kojem dominiraju zreli voćni tonovi, prvenstveno breskve i kajsije i na koje se nadovezuje nota putera. Završnica je vrlo osvežavajuća, voćno-mineralnog karaktera.

ERGO BELO

sorte: chardonnay i morava , procenat alkohola: 13%

Limunžute boje. Na mirisu se ističe obilje herbalnih tonova (trava, bosiljak, kopriva), zatim beli biber i u pozadini zrele note breskve, a aromatski profil zaokružen je diskretnim tonovima hrastovine, vanile i tosta. Punijeg tela, sa naglašenim zrelim notama breskve, žute jabuke i kajsije na ukusu, koje su lepo oplemenjene notama biskvita, orašastih plodova, vanile i putera. Vrlo karakterno vino, čvrste strukture, postojanog ukusa i intenzivne završnice sa dosta mineralnosti.

TRI MORAVE ROSE

sorte: syrah, prokupac i cabernet sauvignon, procenat alkohola: 13%

Svetloružičaste boje, veoma bistro. U delikatnom mirisu preovlađuju zrele note jagode i maline, koje podsećaju na voćne bombone. Srednjeg tela, živih kiselina i svilenkaste teksture. Na ukusu dominiraju note višnje, ribizle i nara, prožete ukusom borovnice. Završnica je voćnog karaktera, vrlo pitka i osvežavajuća.

ERGO ROSE

sorte: pinot noir i syrah, procenat alkohola: 12,5%

Svetle losos boje, poput provansalskih rosea. U intenzivnom mirisu prepliću se zreli tonovi trešnje, šumske jagode, maline i šljive, sa herbalnim i notama hrastovine, tosta i vanile. Srednjeg tela, sa vrlo postojanim voćno-začinskim tonovima na ukusu, koji su u odličnom balansu sa svežim kiselinama. Elegantno vino, intenzivne završnice voćnog karaktera. 

TRI MORAVE CRVENO

sorte: Prokupac i merlot, procenat alkohola: 14%

Srednje obojeno, tamnorubin boje. Na mirisu dominiraju arome trešnje, brusnice, borovnice i suve šljive, prožete notama vanile i dima. Srednjeg tela, sa umerenom količinom zrelih tanina i dobro integrisanim kiselinama. Na ukusu su naglašene voćne note – trešnja, crvena ribizla, malina i dud, a na koje se nadovezuju note tosta i crnog bibera. Vrlo prijatne završnice, voćnog karaktera.

ERGO CRVENO

sorte: merlot, cabernet franc, cabernet sauvignon, procenat alkohola: 14,5%

Tamnorubin boje sa narandžastim obodom. U vrlo intenzivnom i kompleksnom mirisu prepliću se zreli voćni mirisi – trešnje, crne ribizle, kupine i šljive sa tonovima kedrovine, bibera, slatkog korena, hrastovine, tosta i dima, uz nagoveštaj crne čokolade. Srednje ka punom telu, sa obiljem vrlo zrelih i čvrstih tanina, koji su u odličnom balansu sa živim kiselinama. Čvrste strukture i postojanog ukusa, u kojem se zreli voćni tonovi prepliću sa herbalnim, začinskim i notama poteklim od hrastovine. Intenzivne i postojane završnice, voćno-začinskog karaktera.


Detaljinije

Aleksandrović

Aleksandrović

Planina Oplenac i njena brda se od davnina koriste za uzgajanje vinove loze. Početkom dvadesetog veka na ovom podneblju između Vinče i Venčaca, podignuta je Venčačka vinogradarska zadruga, zatim vinogradi i podrum kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića koji su proneli slavu oplenačkih vina širom Evrope. Aleksandrovići su bili njihove komšije i kolege, koosnivači pomenute vinogradarske zadruge. Pradeda Miloš Aleksandrović je kako je i rečeno, bio jedan od osnivača Venčačke vinogradarske zadruge 1903. godine, a porodica je do početka II svetskog rata imala 30.000 čokota. Vinogradarsku i vinarsku tradiciju su nastavili deda Života i Aleksandar Aleksandrović. Kada je 1992. godine čuveni dvorski podrumar Živan Tadić, koji je posle II svetskog rata emigrirao u Kanadu, saznao da porodica Aleksandrović obnavlja vinarsku tradiciju oplenačkog kraja, poslao je u Vinču originalnu recepturu - sortni sastav Trijumfa, najboljeg vina kraljevih podruma, koje se pre drugog svetskog rata pilo na skoro svim evropskim dvorovima. Tako su u njihovom podrumu, na osnovu požutelog rukopisa počeli da ispisuju nove stranice duge porodične istorije vinogradarstva i vinarstva oslanjajući se na iskustva predaka, nova naučna saznanja i modernu tehnologiju.

Danas je porodica Aleksandrović sa svojim vinima vodeća srpska privatna vinarija i za proizvodnju svojih vrhunskih vina koristi 75 Ha sopstvenih vinograda zasađenih visokokvalitetnim sortama grožđa. Vinogradi se nalaze na svega nekoliko kilometara od vinarije, na tri različite lokacije - Vinča, Ježevac i Bokanja, koje se odlikuju različitim mikroklimatskim uslovima i tipovima zemljišta. Zemljišta na kojima su podignuti zasadi pripadaju tipu gajnjača i smonica u ogajnjačavanju. To su laka do srednje teška zemljišta, vodopropusna i dobrih fizičko-hemijskih osobina. Odlikuje ih nizak sadržaj humusa, što u sprezi sa slabo bujnim podlogama i blagom prihranom, omogućava da dobiju niske prinose i visok kvalitet grožđa. Brdo Ježevac je posebno karakteristično po svojoj skeletnoj strukturi. Na ovoj lokaciji, zemljišta su najsiromašnjija humusom, a najbogatija kamenom. Strogo su birana osunčane, južne ekspozicije, čokoti sađeni u pravcu sever-jug. Dobra provetrenost koja karakteriše oplenačko vinogorje, ide im na ruku, posebno za sorte pino noar i rajnski rizling. Nadmorska visina je od 250 do 350 metara (Vinča oko 300m, Ježevac 300-350m, Bokanja 250-350m). Kako bi postigli potpunu i optimalnu zrelost, na čokotima ostavljaju samo najbolje grožđe, i beru ručno. Tokom svih ovih procesa, prinos se smanjuje sa 5kg na 1kg do 1,5 kg, jer se selektuje samo najbolje grožđe koje će podariti vrhunska vina. Ona su...


Detaljinije

Kovačević

Kovačević
Porodičnu tradiciju proizvodnje vina, dužu od 100 godina, pre 10 godina, preuzeo je Miroslav Kovačević, stvarajući jednu novu, modernu vinariju, sa idejom da vinogradarska i vinarska iskustva svog oca i svojih dedova, uz pomoć najsavremenije vinarske tehnologije uvede u 21. vek. U poslednjih deset godina, Vinarija Kovačević intenzivno sarađuje sa najuglednijim fruškogorskim vinogradarima, ne samo u cilju proizvodnje najkvalitetnijeg grožđa na najboljim fruškogorskim parcelama - za potrebe Vinarije Kovačević, nego i sa željom da se zajedničkim snagama stvori osnova za vina sa izrazitim pečatom fruškogorskog podneblja. Danas, Vinarija Kovačević ima i dugoročno ugovorenu i brižljivo kontrolisanu proizvodnju grožđa na površini od oko 100 hektara vinograda, koji se nalaze u vlasništvu starih fruškogorskih vinogradarskih porodica. U sklopu vinarije, nalazi se i jedan od najlepših - najboljih restorana na Fruškoj gori - vinska kuća Kovačević. 

Severna strana Fruške gore se obara ka Dunavu, a južna se spušta u samu ravnicu, gde se na nadmorskoj visini od 230m uz srednju godišnju temperaturu od 11°C nalaze vinogradi u vlasništvu Vinarije Kovačević. U ovim vinogradima se uzgajaju vrhunske sorte: Rajnski i Italijanski Rizling, Sauvignon Blanc, Chardonnay, Traminac, Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir od kojih nastaju vina već prepoznatljivog kvaliteta, sa naglašenim sortnim karakterom grožđa od kojeg su proizvedena. Stari podrum Irig osnovan je 1930. godine, od strane uglednih vinara i vinogradara iz Iriga. U njemu su se proizvodila vina od Iriškog Rizlinga do Župljanke, Traminca i Rajnskog rizlinga. Proizvodnja vina je bila glavni izvor zarade u opštini Irig sve do kraja 19. veka dok vinograde na Fruškoj gori nije opustošila filoksera. Uspešno je poslovao do 1995. godine kada je usled ekonomske krize i inflacije i uopšte stanja u našoj zemlji prestao sa radom. 2013. godine Miroslav Kovačević je otkupio podrum i proširio proizvodnju vina. Njegova vizija je bila da se vrati stari sjaj ovom delu Srema, stari vinski sjaj kojim je nekada sijao. Podrum 1930. je bio i najveći podrum u staroj Jugoslaviji i jedna od vodećih vinarija u tom periodu. Kupovinom “Podruma 1930”, 2013. godine, Vinarija Kovačević je na osnovama tradicionalnih vrednosti, nastavila da ulaže i razvija fruškogorski region. U podrumu je osposobljen arhivski deo, stari podrum za barrique burad, deo za prijem i preradu grožđa. A u petogodišnjem planu je podizanje nove vinarije, koja bi bila po svim svetskim standardima, sve od fermentacije vina, flaširanja do odležavanja u drvenim buradima. Etikete vinarije Kovačević...


Detaljinije

Radovanović

Radovanović

Poglavlje koje danas ispisuje Podrum Radovanović započeto je 1990. godine, kada je Miodrag Radovanović odlučio da obnovi dedino imanje i zasadi svoju prvu lozu. Na očuvanom dedinom vinogradu u Krnjevu, u srcu Šumadije, Mija Radovanović osnovao je Podrum Radovanović, prvu srpsku privatnu vinariju orijentisanu na stvaranje visokokvalitetnih vina.

Jugoistočna ekspozicija vinograda pod belim sortama i jugozapadna orijentacija parcela sa crnim sortama omogućuju dobru izloženost grožđa suncu, što zajedno sa specifičnim i povoljnim geoklimatskim karakteristikama ovog podneblja na 220m nadmorske visine daje odlične uslove za pravilan i zdrav rast vinove loze, kao i za dobro sazrevanje grožđa. Rezultat je visok procenat šećera u grožđu, u neki godinama čak i do 25-26%, što je izuzetan potencijal za nastanak snažnih, kompleksnih i karakternih vina. Specifična struktura zemljišta, u kojoj su fino ukomponovani različiti tipovi tla – glina, ilovača, škriljac i krečnjak - baza je na kojoj, u skladu sa umerenim geogklimatskim parametrima, grade jedinstven teroar, a čije osobenosti verno prenose u vina. Priroda je u ovom podneblju vrlo blagonaklona prema grožđu, a pravovremenom berbom, hvatajući balans između tehnološke i biološke zrelosti grožđa, trude se da sačuvaju najbolje od onoga što ona daje. Isti princip primenjuju i u 25 hektara vinograda u kooperaciji. Sorte podruma su:


Detaljinije
Podelite sa prijateljima:

Povezane top liste

TOP LISTE

Detaljinije

15 predloga najboljih štrudli i kesten pirea u Beogradu

15 predloga najboljih štrudli i kesten pirea u Beogradu

Zima je sezonsko godišnje doba za tradicionalne poslastice od testa. Na njenom isteku, donosimo predlog dobrih pekara i poslastičarnica gde se mogu...

Detaljinije

TOP LISTE

Detaljinije

Kopaonik za školski raspust - vodič kroz nove ski barove i poneko staro dobro mesto.

Kopaonik za školski raspust - vodič kroz nove ski barove i poneko staro dobro mesto.

Sezona 19/20, definitivno će odrediti planinu Kopaonik kao jedinu kompetitivnu HoReCa tačku, ravnopravnu Beogradu. Štaviše sadržajnom ponudom i...

Detaljinije

TOP LISTE

Detaljinije

15 + najboljih prestoničkih barova za kraj godine, matine provod i doček 2020 u Beogradu

15 + najboljih prestoničkih barova za kraj godine, matine provod i doček 2020 u Beogradu

Horeca Propeler vam donosi top listu preporuka za najbolja mesta u gradu i praznični period decembra od Svetog Nikole i Božića do Nove godine i repriza...

Detaljinije