Baš kao što Eatalian ni Centrala zimi i leti nije isto mesto, štaviše mnogo je bolja s proleća do jeseni, jer duvan ne smeta, dozvoljeno je podići noge na stolicu, ponekad se i pomalo izuti, a konobar Deki će vam pronaći sto i doneti piće bez čekanja...

Pravi gastro rivalitet, su zapravo open air (bašte) vračarskog Cveća i dorćolske Home

Eatalian i Centrala zimi i leti nisu ista mesta, štaviše mnogo su bolja s proleća do jeseni. Mala Italija na Čukur Česmi, nažalost bez nedostajućih trolejbusa, jednog od i dalje glavnih vidova javnog prevoza u Italiji...

Dva Rodina flagship-a Beton hale su standard još uvek najboljeg ugođaja na Savi, uprkos logističko-saobraćajnoj nemogućnosti pristupa i odstupnice.

...kao što smo rekli pravi gastro rivalitet, su zapravo open air (bašte) vračarskog Cveća i dorćolske Home

Bašta Madere je kraljica prestoničkog ugostiteljstva neprevaziđene socijalne atmosfere

Mala fabrika ukusa je porodični restoran u jednom od najlepših delova Neimara, na raskrnici Nebojšina i Braničevske. Taj deo grada oplemenili su predivnom, velikom baštom i još boljim kulinarsko - domaćinskim konceptom...
Ovaj restoran nastao je iz inspiracije putovanja i spleta srećnih okolnosti 2009. Zamišljen kao rustična kafana i prijemčiva letnja bašta, oaza od gradske vreve, prostor za predah i ukusan zalogaj, zasnovana na konceptu srpske tradicije oplemenjene modernizmom.
Kuhinja i jelovnik počivaju na modernim tehnikama i kreativnim idejama sa lokalnim namirnicama i starim srpskim receptima, na sada decenijskom postulatu tradicije i mašte. 

Napokon Mala fabrika Miće Subotića, zaista je produkovala standard ukusa iz koga će kasnije proisteći i Toro i Ambar u Beton hali.

Oldschool kafana sa kariranim stolnjacima, a zapravo porodični restoran hacijenda i botanička bašta Vračara.

Dva kafea na Kosančiću nekad su bili štek, sada će u svojoj novoj pariskoj Monmartre arhitektonskoj scenografiji i estetici biti novi gradski – turistički hype i hit.

Supermarket Talas u Zemunu, najlepši pogled pa samim tim i bašta na Dunavu nizvodno od Budimpešte...

Suvobor će tek da prodiše lokalnom atmosferom i nacionalnom kuhinjom, sada kada izađe na Kosačinu ulicu, kako se taj ulični slepić Jovanove pijace nekad zvao

I bašta Tezge, na jednako i konačno rekonstuisanom delu Strahinjića bana od Francuske do Skadarlije je prva prava evropska pjaceta u prestonici.