Jedan od prvih sladoleda u gradu koji je imao mnoštvo raznovrsnih ukusa za biranje. Čokolada je ono što ga čini izuzetnim pa vam predlažemo mlečne ukuse na štapiću, kojih zaista ima u više varijanti nego u Frikomovom frižideru. A i ovaj sladoled je uvek svež.

Na sajtu Crne ovce čak možete da se informišete i o tome kakve ukuse sve imaju u ovoj beogradskoj kući sladoleda, kao i o pričama koje su podstakle pravljenje nekih – ili pričama o samoj proizvodnji pojedinih neobičnih spojeva. Naš izbor je orah, za koji kažu da je trebalo da liči na skupljanje fila za kolače iz bakine šerpe; ukus je čak bogatiji nego na rubovima starih sudova. Nećete pogrešiti ni sa većinom drugih ukusa: limun i bosiljak su dobri kao letnje osveženje.

Jedan od najstarijih sladoleda na ovoj listi, koji se i dalje pravi po istoj recepturi. Ukusi koje izdvajamo su mak i badem (bez šećera), ali i cimet. Malaga je ista kao sa jadranskih šetališta pored mora.

Jednostavni i malobrojni ukusi, kao i fer cena za kuglu. Mali kornet je iste teksture na koju smo navikli kada smo bili deca, a predlažemo da u njega smestite malagu (koju kao deca nismo preterano voleli) i jagodu.

Koreni ove poslastičarnice idu do malog grada Bronte na Siciliji, koji je u svetu poznat po proizvodnji najukusnijeg semena pistaća, koji se uzgaja na vulkanskom tlu u podnožju planine Etna. Pistać je odličan, ali smokva i kalifornijski badem su naš predlog ukoliko se odlučite za ovo osveženje.

Još jedno mesto u kome osim odličnog sladoleda možete popiti i izuzetnu kafu (koja dolazi iz Pržionice), a naš izbor iz poprilično velike ponude ukusa je upravo spoj kafe i ledene poslastice. Drugi favorit: pita od pekana (a čini nam se da ovaj ukus nećete naći nigde drugde u gradu); pekan je vrsta oraha koja ima bogat i slatkast ukus, nešto nežniji od oraha na koji smo mi navikli.

Prvi u nizu kraft sladoleda koji se pojavio kod nas (odakle je originalno i potekao), a zatim krenuo da se širi po svetu. Osim sladoleda, koji je i dalje odličan, ovde možete naći i čokoladni kolač sa maslinovim uljem, koji je najbolji uz kratak espreso i kuglu vanile sa magaskara. Osim toga, ukoliko se popnete na galeriju čeka vas svež i tih prostor ispunjen nekolicinom izuzetnih komada nameštaja, kao i niz zanimljivih knjiga i časopisa.

Ovde se služi sladoled koji smatraju jedinim pravim sladoledom: od vanile – tako nam je rekao majstor pre nekoliko godina. Poslastičarnica “Orijent” je između ostalog dokaz da šećerni izbor ne mora uvek da bude glomazan, ukoliko je dobar.

Najstarija poslastičarnica na ovoj listi, a i u Beogradu, otvorena još 1851. godine. Pelivan jednom godišnje organizuje dan besplatnog sladoleda, kada časti sve prolaznike (i slučajne i namerne), ali i van ovog malog praznika uvek neko stoji ispred poslastičarnice i bira ukuse za svoj kornet. U pitanju je klasičan sladoled, onako kako ga pamtimo iz dečijih toplih letnjih dana, tako da biramo mekanu vanilu i straćatelu.

Ovo mesto funkcioniše pod konceptom “Pred vama nemamo tajni”: kroz staklo možete videti niz aktivnosti koje podrazumeva proizvodnja sladoleda, ukoliko ste radoznali. Ukoliko samo želite da probate neki ukus, neka bude po jedan sa svake strane vitrine (prave se po različitoj recepturi, desni su kremastiji, ali detalje će vam ljubazno objasniti neko od zaposlenih): sa leve strane, gde ima voća, predlažemo lokalni specijalitet – drenjine. Sa desne strane, gde su mlečni ukusi, predlažmo najbolji pistać u gradu. Ovde služe i jako dobar italijanski espreso, a korneti su hrskavi i domaći, nemojte da ih preskočite u korist čašice.

Sladoled iz Poslastičarnice možete naći i na Dorćolu, u mestu Fini, a tamo predlažemo ukuse: suva šljiva (bez šećera) i torono (badem, lešnik, med). Ukoliko ste ljubitelj voćnih ukusa, probajte sezonski sorbe: limun-đumbir ili divlju trešnju. U Finima vas takođe čeka izvrsna kafa.

Sladoled kremaste teksture, a mi za promenu izdvajamo tropske ukuse: marakuja, kokos, mango. Tu je i posna breskva, nalik na sorbe. Kako da proverite da je ovo dobar izbor: oko poslastičarnice uvek trče deca sa kornetima ili čašicama u rukama.

Jedna od najposećenijih gradskih poslastičarnica, otvorena 1963. godine, koju ipak najviše cenimo zbog trileće kolača, krempite i odličnog sutlijaša. Od sladoleda izdvajamo crnu čokoladu, koja je i posna.

Prvi japanski sladoled u gradu, koji je nedavno otvorio svoja vrata za posetioce. Pitali smo prijatelje da ga opišu, rekli su da je u pitanju “sladoled na točenje 2.0”. Vredi probati, kornet je takođe zanimljivog oblika i nešto neobičnijeg ukusa.