FORUM tema

19.5.2019.

Vračar u 2019.

Da li je Vračar - historical, sa svim svojim novim restoranima danas socijalni epicentar prestonice? Zanima vas vaše mišljenje...

Kada je, ko god da je pre nekih deset godina, sa pojavom Facebook-a, kako se kaže – geotagovao Vračar, „historical“ odrednicom, nije ni slutio koliko će se ona u našem vremenu pretvoriti u oksimoron. Takođe kada je sadašnja vlast u navodnoj težnji da izmesti centar grada u budući Beograd na vodi, logistički i saobraćajno hendikepirala Stari grad, smetnula je s uma da je zapravo u poslednjoj dekadi prestonice, Vračar postao njen socijalni epicentar.

Tako se zatvorio pun krug urbanog istorijata ovog predela izuzetnih oblika, na kome su se, po legendi za vremena Obrenovića lovile patke, dok krajem 19. veka jedan Škot – Frensis Mekenzi, kao predstavnik Britanskog biblijskog društva nije anticipirao budućnost, shvativši da je perspektiva Vračara real estate. Trasirao je pravac razvoja osom Slavija pa uzbrdo, sada je to ponovo njegova istoimena ulica i sve potom bio je logički sled gravitacija paralelne Njegoševe, Krunske itd. Štaviše Vračar je na početku veka bio najveća beogradska, pa još periferna opština, obuhvatavši današnju Zvezdaru (koja se nekad zvala Veliki Vračar), kao i Savski venac (Bara Veneciju).

Posle rata sveo se na esencijalne kvartove: kraj oko Cvetnog trga, Kalenić pijacu, Čuburu, Neimar, Crveni Krst, pola Lekinog (Pašinog) brda. Gamechange se verovatno desio u 90-tim, kada je nastavljena izgradnja Hrama Svetog Save, ergo da bi njegova porta – ulice Bore Stankovića, Skerlićeva, sve one iza njih, postale najskuplji kvadratni metar u Beogradu. Ironija je što su Vračarski plato ili Crveni krst, navodna mesta gde su spaljene mošti Rastka Nemanjića, danas mikrourbane celine gde se ruši prethodno graditeljsko nasleđe, a investitorski urbanizam promoviše kič stil hiperakademizma.

Dakle nažalost, upravo tamo gde je međuratna Beogradska moderna dvadesetih godina, projektovala i realizovala najlepši Beograd. Poslednji onaj mali preostali, pomenuti Krst koji dnevno nestaje pred našim očima, simbolički je značajniji simbol Vračara (od Hrama Svetog Save) krivi toranj crkve Svetog Antuna Padovanskog (arh. Josipa Plečnika) i ceo potez njene gravitacije: kompletno zaleđe Beogradskog dramskog pozorišta do boka i ulica Svetomira Nikolajevića, Gvozdićeve (gde su se popravljale vespe), Kranjčevićeva i Bregalnička (gde je bio bioskop „Beograd“ na otvorenom)…Danas je Neimar, poslednji vračarski donekle virgo intacta, onakav kakvim ga je ostavio arh. Milan Zloković, kada je sagradio svoju kuću u ulici Internacionalnih brigada.

Njegova i džentrifikacija celog Vračara nastaje otvaranjem novih referentnih restorana. Počelo je verovatno sa Zapletom, nastavilo se Dijagonalom, a završava sa Vule-Vuom, Terminalom, Cegerom, ParCo-m. Od Đorđa i Trpeze do ID-a. Dakle tamo gde više ne postoji zeitgeist Vltave, u kojoj su ispred svojih kuća obitavali Gaga Nikolić i Đuza Stoiljković, jedna kafana Čubura, niti ceo gradić Pejton na skveru Libera Markonija bez kućnog broja, nisu dovoljni da Vračar ostane historical. Čini nam se da su se samo Mala fabrika ukusa i Piazza, etablirale u oldschool kafanski patern, kakav je bio-ostao Kalenić na početku ulice Save Kovačevića / Mileševske, i u kojoj su gotovo na istoj adresi živeli Bata Živojinović, Zoran Radmilović, Pera Kralj. Na trenutni trend Nevesinjske, nadovezala se Njegoševa koja se vraća u život, onakva iz pesme Idola – „zašto su danas devojke ljute“. Nalik rol over modelu ustanovljenom od Cvetića i SM-a, pa sve do Absinta, sada se Troika bar, Crna Ovca naslanja na Cveće Zla i Homa bistrot.

Pop kultura u Beogradu, kakva je opisana u seriji Grlom u jagode, počinje od 1958, kada su u toj samo jednoj godini otvoreni Samoposluga na Cvetnom trgu, Omladinsko pozorište Dadov u Đure Salaja/Desanke Maksimović i hotel Metropol na Bulevaru. Danas je takva komparativna referentna odrednica, još samo stara dobra Madera, dok je za hotel Hilton sa fontanom na Slaviji rano donositi vrednosni sud. Historical odrednicu zaslužuje samo najstariji živi beograđanin, dva veka stari hrast na Cvetnom trgu.

Više o Vračaru na našim horeca top listama.

Komentari

Komentariši odmah
Zlatko Crnogorac, Producent, komentarisno: 22.5.2019.

slažem se

Da biste ostavili komentar morate biti prijavljeni. Prijavite se, ili kreirajte novi nalog

Povezane teme

FORUM

Detaljinije

Sava mala, kraj jedne epohe

Sava mala, kraj jedne epohe

BW anno domini – ante portas

Detaljinije

FORUM

Detaljinije

fenomen Wolt

fenomen Wolt

Socijalne mreže i aplikacije Vs socijalne manifestacije i institucije, sa jednim razmišljanjem Saše Škipića, vlasnika restorana Saša bar

Detaljinije

FORUM

Detaljinije

Mišelinova zvezdica - vodič u Hrvatskoj

Mišelinova zvezdica - vodič u Hrvatskoj

Na upravo završenom RnB Weekendu u Zagrebu (restorani&barovi) prvom gastro BTB i BTC (business to business i business to consumer) sajmu i samitu kao highlight dešavanja uručena su priznanja – Mišelinove zvezdice i preporuke za tzv regionalni istoimeni vodič za Hrvatsku...

Detaljinije