FORUM tema

6.10.2019.

Sava mala, kraj jedne epohe

BW anno domini – ante portas

Zarobljenici sećanja na bolju prošlost, vremenski determinišu Beograd 80-tih kao njegovo zlatno doba socijalnog života, štaviše neke adrese poput Akademije ili kafea Zlatni Papagaj, iako više ne postoje, prešle su u domen urbane pop kulture. Sličan fenomen, kada je Beograd globalno uspoređivan sa Berlinom, predstavljao je skoro decenijski hype Sava male, u dekadi od 2010 skoro pa do danas. Njegova socijalna energija eksplodirala je konačnom reafirmacijom nove srednje klase srpske prestonice i tzv “hipsteraja” milenijalaca, u svojevrsnoj sinergiji obližnje Beton hale i prostora poput KC Grada, potom i Mikser House-a.  U tih nepunih deset godina Sava mala  je prešla put od prve beogradska kvartovske džentrifikacije kroz najbolji noćni život prestonice do novog fenomena tzv Dubaizacije. I gde su potom logično nestali ili se zatvorili ti njegovi nekadašnji reperi: pomenuti Mikser, Depo, Berliner, Apartman, G12, čak i cela – sama Glavna železnička stanica. Oni koji su novootvoreni ili preostali, trenutno ne rade sa starom slavom Sava male. Na ovu temu pričali smo sa Perom di Redom (DJ Peppe), Goranom Kostićem, Ivanom Jugovićem i Sergejom Stojanovićem, u dokumentarnom žanru i želji da čujemo njihova razmišljanja. Na uvodni komentar njihovi odgovori su bili:

Stojanović (Tranzit, Gvožđara, Remix): Savamala odavno nije vise ono sto je bila, a puno je razloga. Kao jedan od vlasnika Tranzit bara otvorenog pre 6 g. mogu da kažem, da je ona danas jedan mesh up svega i svačega od nekog deep undergrounda  do folkoteka. Taj neverovatni novi ukus i neka druga ekipe ovde, plod je vremena u kome živimo i narastajuceg trenda medju novim generacijama koje uzivaju u toj tresh (trap) muzici jer su na njoj odrastali 90-tih, i oni sada dolaze...

Jugović (Klub 100, ex Brankow, ex Lasta, ex Apartman, ex Berliner): Svi smo svedoci turbulentne promene jedne mikro sredine u kojoj se ogleda cela nasa sadašnjost. Sava mala je pre 15 godina pocela svoj comeback kroz ideju nekolicine hrabrih i mladih ljudi koji su uneli život u napuštene zgrade zaboravljenog kvarta u centru grada. I onda je ona, otvorivši vrata svima koji su pozeleli da dođu, vide, budu tu i dozive taj fenomen, postala kiseonik grada, od kulturno umetničkih habova, galerija, andergraund klubova do restorana i hotela. Nakon tog buma, mesta koja su nastajala i potom se zatvarala su uglavnom pratila sudbine zgrada u kojima su se nalazile. Većina su nestale u “čiscenju” prostora za taj novi grad, neka su dobila nove vlasnike, pioniri su ipak tu i dalje prisutni i na neki način čuvaju plamen stare slave.

Peppe i Kole (Mladost, Ludost, Radost, Gajba, Bistro Mali Pijac) evoluciju posmatraju šire, ali i dalje neodustaju: Činjenicom da smo našu priču započetu na postulatima mladosti, ludosti i radosti, estetski i sadržajno sezonski apgrejdovali na verovatno i neskromno rečeno jedina ili poslednja dva mainstream kluba – splavove Lasta i Kućica, kao i trenutni flagship Sava male – Bistro Mali Pijac, sa svim layerima jednog Pariza ili Njujorka, ali i predratne beogradske kafanske tradicije (u potpisu studija Fluid i na matricama pokojnog arh. Đorđa Geca), ne vidimo sadašnji trenutak kao kraj, već kao novi početak. Beograd na vodi doneo je novi standard koji će reflektovati promene ne samo u Karađorđevoj ulici već u celom priobalju Save od Sajma do Beton hale, pre svega u očekivanoj redukciji najpoznatijih prestoničkih brendova provoda, splavova na levoj novobeogradskoj obali, kao i perspektive restorana u pomenutoj Beton hali. Gamechanger prilagođavanja biće novi BW shopping mall sa čak 50 lokala u svojoj ponudi, a sve drugo tražiće alternativu u zaleđini poput ulice Kraljevića Marka ili u novim sadržajima poput prvog pravog LGBT kluba koji se otvara u bivšem Dudurudu-u.

Postavlja se pitanje, ko je preuzeo publiku iz Sava male, ceneći njen nekadašnji diverzitet od alternative KC Grada preko regionalnih gostiju Brankow-a do elite iz Kluba 100. Da li bi to mogao biti potez Vračara oko Hrama i na Neimaru od Cveća Zla do Pizza bar-a ili možda Donji Dorćol od Beogradskog marketa do JAM-a. Deo odgovora leži u uvodnom navodu ali… 

Stojanović: Cetinjska je prva načela Savamalu, pa i sada i pored zabrane rada posle ponoći relativno se dobro drzi. Takođe i sve drugo pomenuto dovelo je do promene ekipe i komercijalizaciju kvarta o kome pričamo, migraciju gostiju u druge delove grada koji su novogradnjom otvorili novi slobodan prostor i potrebu za sadržajem.

Jugović: Ljudi koji su nekad posećivali Sava malu, baš kao i oni koji je i dalje svraćaju u sitne sate, su preostali socijalni duh grada i neminovno da će u određenom delu dana ili nedelje, migrirati na Dorćol ili Vračar. Klasična klabing scena se preselila u nove/stare industrijske prostore poput hale u Luci Beograd ili festivalsku lokaciju Ciglane koje su pogodne da prime hiljade ljudi, što je rezultiralo time da su mali klubovi unapred izgubili tu trku. Samim tim, ne treba da čudi pojava novih klubova sa hibridnim “turbo rnb folkom” (trepom) kao novim main stream-om, kako svugde drugde, pa tako i ovde.

Peppe i Kolei u Berlinu stalno navođenom kao uzorni primer, random every day clubbing je devalvirao, pre svega sveprisutnim You tube i demokratizacijom uloge DJ-a. Prirodno je i logično da klubovi imaju ograničeni životni vek i pik popularnosti. Mladost, Ludost, Radost i Gajba igraće zasigurno još jednu, novu sezonu, Brankow definitivno zavređuje ozbiljnu vizulenu rekonstrukciju i programski reset ali tek u nekim boljim vremenima investicija kada se posloži cela tzv BW agenda i nova mapa grada, Akcenat će stajati na Malom Pijacu, novoočekivanoj Banana Split, i možda još ponečemu novom, ali svakako kao i svima, nakon zasićenja jednom sredinom i nama prija promena, espresso u Pržionici u Dobračinoj ili clubbing u Troika baru u Njegoševoj. 


Pitanje za million dolara je zapravo ko bi u budućnosti mogao pobediti u konkurentskom klinču Beton hale (koja je zaleđu u Sava male imala sadržajnu dopunu) i Sava Promenade od Savanove, Buda bar-a i svih budućih tenanta tog novog i najvećeg BW šoping mola u Beogradu. I da li će posledična koncetracija profila noćnog života sa novobeogradske obale Save (River, Port by Community, Nacionalna klasa itd) preliti na Karađorđevu ulicu kroz novi entertejment žanr postojećih klubova, da li se to zapravo već dogodilo i gde će se ti ljudi parkirati?

Stojanović: Beton hale je već izgubila gradski hype, tu sada dolaze regionalni turisti i stranci u Beogradu. I tu imam subjektivni utisak, da ne postoji više vibe na način  jedne Madere ili Proleća, Saša bara-a ili Cveća Zla npr...Budha bar jos nije otvoren, videćemo šta će biti potom, ali ne verujem da ce gradske ekipe hrliti u lokale Beograda na vodi, već više da će tu da nastane jedna nova kasta. Ljudi koji će tu ziveti, činiće i njegov socijalni život od restorana do street food-a. I naravno da će plus uvek doći sa znatiželjnicima, da oseti glamur mesta poput arhitektonskog uzora Dubai marine. Ali pobednika neće biti. Na drugoj strani uspeh Nacionalne, Porta, Kasine je u prepoznatom odgovoru na vreme u kome živimo, nezaustavljivih trendova novog ukusa novih generacija koje dolaze. Dve decenije one su odrastale na drugačijoj školi i videćemo takođe koliko će i to trajati. A parkinga nema pa ga neće ni biti.  

Jugović: Poslednjih meseci je čini mi se počelo budjenje iz decenijske hibernacije dva kvarta a to su Gornji i Donji Dorcol. Svaki nedelje se pojavi novi restoran, bar ili hotel u tom kraju, tako da nije sve u očekivanjima od Beograda na vodi. Često se spominje da je Beograd najprepoznatljiviji po noćnom životu, što u odnosu na naš standard, jeste neverovatna istina. Ipak, da bi Beograd koji obuhvata i istoimenu odrednicu na vodi i Beton halu, postala ili ostala evropska destinacija, potrebna je nova simbioza sadrzaja, energije, ulaganja i promocije kakva je nekad ovde postojala. Sava malu ne samo sa klubovima i restoranima, već i galerijama poput Štaba, Ostavinske, Ozona, 12, podkasta Radio Aparata ili haba Nove Iskre, činilo je mesto poput Berlinskog Mittea ili Njujorškog Meatpackinga, a sve navedeno je kondicional odgovora na drugi deo ovog pitanja   

Peppe i Kole: Kako smo rekli na početku, evolucije se ne treba plašiti ili joj se opirati, već parirati kreiranjem sopstvene publike, community-em inovativnosti i estetikom kvaliteta. Novi gradski urbanistički propisi, regulacija horeca poslovanja, visina zakupa i vlasnički odnosi, real estate bum i restitucija, radikalno će promeniti ne samo noćni život, već celokupnu socijalnu scenu Beogada od reka do obala. Ne samo BW već i novoprojektovana širina trotoara u Karađorđevoj stvoriće novu konkurenciju i Beton hali ali i postojećim lokalima u Sava mali. Promenjeni sadržajni, muzički profil već uveliko postoji na mestima poput Konzulata ili potencijala nove sezone Hype-Remix-Martinez bar-a, ali opet postoji i prostor za npr ceo jedan zanemareni segment publike pa će naš Banana split biti mogući pokušaj i odgovor na legitimnost diverziteta. 

Napokon novi hoteli ili restorani (Salon 1905, Vestin, budući Bristol, originalno restaurirana Pošta 2 ) poput distopijskog narativa i antropološkog melting pota stoji naspram permanentne gravitacije migranata oko nekadašnjeg prostora železničke I autobuske stanice, ali i višedecenijskog reputacionog nasleđa tzv "Picinog parka", ulice Gavrila Principa, bioskopa Partizan. Kako će izgledati nova Sava mala i panorama prestonice bez vizure Savskog tramvajskog mosta, sa novim simbolom - Stevanom Nemanjom ali i novom populacionom strukturom koja će se tu nastaniti?      

Stojanović: Nemam komentar. Jutro Beograda na vodi će promeniti sve u tom delu grada gde spada i Savamala. Prirodno doći će i do smene generacija medju vlasnicima klubova. Andergraund će opstati u centru grada po Dorćolu i Sava mali, ali ce se povući u minimalan klupski prostor.

Jugović: Želim da verujem da ce preovladati svest o tome da Beograd, pored toga što treba da zadrzi šarm i duh “balkanskog NYC” i malog Berlina, mora pod hitno da se razvija i ulaganjem u kvalitetne strane koncerte, festivale, izložbe, muzeje i ostale, sve druge sadržaje koji će privlačiti turiste iz regiona i šire, ali i formirati ukus domaće publike, na koji će onda, mesta poput onih koja smo vodili biti logičan odgovor.

Peppe i Kole: Idemo dalje, na osećanju koje nas nije varalo, znanju koje smo sticali sa svim kultnim mestima koja smo stvarali i vodili i koji bi se zaista mogli identifikovati sa Sava malom, a gde smo postignutim standardom, sadržajima i estetizacijom uvek bili za potez prvi – korak ispred.

Možda bi se mogao steći utisak da ova četvorica stvarnih gradonačelnika noćnog života prestonice, ništa epohalno nisu demistifikovali o tački preseka kada počinje novo “zimsko računanje” vremena u Beogradu. Ako bi o toj prethodnoj deceniji, produkciono bilo nemoguće snimiti igrani film poput “Sava male” – Žike Mitrovića, mada to pomalo jeste “S/Kidanje” Koste Đorđevića, onda ova forumska tema o Sava maloj, zaista zaslužuje televizijski dokumentarni format. Ne samo kao kulturu sećanja koja bi svedočila rezignaciji ili i večitu veru u bolje sutra naših sagovornika, srpskih ugostitelja, već i nematerijalno kulturno nasleđe svih njenih adresa i događaja. Socijalna hronika prestonice čiji je Sava mala bila i jeste idealni simbol kroz ceo urbani istorijat Beograda.

Zanima nas Vaš mišljenje i sud, molimo vas da ostavite komentare na ovaj tekst - intervju

Komentari

Komentariši odmah

Još uvek nema komentara na ovu temu.

Da biste ostavili komentar morate biti prijavljeni. Prijavite se, ili kreirajte novi nalog

Povezane teme

FORUM

Detaljinije

fenomen Wolt

fenomen Wolt

Socijalne mreže i aplikacije Vs socijalne manifestacije i institucije, sa jednim razmišljanjem Saše Škipića, vlasnika restorana Saša bar

Detaljinije

FORUM

Detaljinije

Mišelinova zvezdica - vodič u Hrvatskoj

Mišelinova zvezdica - vodič u Hrvatskoj

Na upravo završenom RnB Weekendu u Zagrebu (restorani&barovi) prvom gastro BTB i BTC (business to business i business to consumer) sajmu i samitu kao highlight dešavanja uručena su priznanja – Mišelinove zvezdice i preporuke za tzv regionalni istoimeni vodič za Hrvatsku...

Detaljinije

FORUM

Detaljinije

Vračar u 2019.

Vračar u 2019.

Da li je Vračar - historical, sa svim svojim novim restoranima danas socijalni epicentar prestonice? Zanima vas vaše mišljenje...

Detaljinije