FORUM tema

6.3.2021.

Novo zaključavanje - da li je kafana jednako korona?

Ima nešto trulo u državi Danskoj. Procentualna uspešnost vakcinacije protiv Covida-19 u Srbiji obrnuto je srazmerna, novom rigidnom regresu tzv lockdown mera koje na predlog Kriznog štaba donela vlada, zaključavši nas (opet) gotovo ceo vikend.

Odluke koje se uprkos dojučerašnoj liberalizaciji rada HoReCa-e u odnosu na ostatak Evrope, sada se već slobodno mogu definisati, kako je to tačno opisao Teofil Pančić kao “epidemiološka meritokratija” i “paternalistički totalitarizam”. Jer već koliko danas (subota 6.3) i sutra (nedelja 7.3), dok čitate ova glasna razmišljanja, kola će se opet i jedino slomiti na uslužnom sektoru (ne samo više na restoranima kao prošlog vikenda) već i caffe varijantama, šalter prodaji, kafi za poneti i svim drugim improvizacijama. Radno vreme prvog martovskog vikenda je ograničeno na subotu do u podne, sveobuhvatno kako za svaku pojedinačnu kafanu tako i sve šoping molove ali i restorane i kafee u ski centrima.

 Pošto je danas i tačno godinu dana od prvog zabeleženog slučaja korona virusa u Srbiji (Igor Đantar – Bačka Topola), osvrnimo se na ovom mestu na tamnu i svetlu stranu statistike. Do danas je obolelo skoro pola miliona pacijenata, zvanično preminulo oko 4500. S druge strane sa million ipo datih doza vakcina, Srbija je šesta u svetu, druga u Evropi iza Velike Britanije prema ukupnom broju vakcinisanih na milion stanovnika. Po broju od pola miliona primljene druge doze vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi i četvrta u svetu, iza Izraela, Sejšela i Ujedinjenih Arapskih Emirata

Štaviše u Beogradu sa jučerašnjim danom u Beogradu je vakcinisano skoro 300.000 građana, više od 20% punoletne populacije. Revakcinisano je skoro 160.000 ljudi, gotovo 12% stanovništa Beograda.

Šta je poenta ovog osvrta. Pitanje na koji način tzv osnovna socijalna ćelija svakog društva – kafana utiče na disperziju virusa što je postalo opšte mesto dušebrižnika. Dakle ne govorimo o noćnom životu – clubbing-u, velikim manifestacijama (raznim vidovima proslava), odnosno masovnim okupljanjima u zatvorenom prostoru. Kako su vesti o intevencijama komunalne policije poput lova na veštice, oko formalnog ili neformalnog kraja radnog vremena – tačno u 20h, u bilo kom restoranu prosečne veličine sa ne više od 50 gostiju, zamenile crnu hroniku o nepočinstvima grupe Veljka Belivuka. Da li je i kad dokazano da se korona širi u kafani?

Ili je sasvim legitimna hipoteza, da su danas prehrambeni retail lanci sem što su ponovo profitirali od zatvaranja drugih, prvo po redovima na delikatesu ili kasama bili takođe generatori virusa. Pa još onda u toplini porodičnog doma za sve tri generacije za zajedničkim ručkom. Bez maske – nedelja, svi smo tu, sve podseća na sreću.

 Kako je u svetu, šta piše evropska štampa. Ekonomski urednik i analitičar Jutarnjeg lista – Gojko Drljača, već nedeljama analizira lutanje u relaksaciji ili pooštravanju mera karantina. “Ključni problem narativa koji se zalaže za lockdown jest u tome što inzistira na tome da su stroge epidemiološke mjere jamstvo sigurnosti, ali zato ne postoje dokazi. Na svjetskoj i europskoj ljestvici zemalja s najvećim brojem smrti na milijun stanovnika previše je zemalja koje su dugo i uporno provodile radikalnu epidemiološku politiku”.

Npr Slovenija je zemlja koja je rano u drugom talasu uvela vrlo stroge mere, a potom su beležili 1763 mrtva na million stanovnika, 550 više mrtvih negoli Švedska, koja je strogost u osnovi svela na preporuke socijalnog distanciranja i ograničavanja velikih okupljanja; nisu nosili maske ni zatvarali kafiće i restorane. Lockdown se u više zemalja pokazao promašenim i u prvom i u drugom talasu. O tome se uglavnom ćuti, ali statistika je neumoljiva, lockdown u drugom talasu je sa sobom nosio previše mrtvih. Za slovenački lockdown posebno je poražavajuće da su na 1. oktobra imali samo 73 smrtna slučaja na million ljudi, dok je na isti datum Švedska brojala 583 mrtva na milion, situacija se potpuno preokrenula: samo od 1. oktobra do januara Slovenija ima porast od 1683 mrtva na milion, Švedska 632 mrtva na milion ili 2,6 puta manje. Kako stati kad se krene putem epidemiološkog totalitarizma: Politike lockdowna ne nude dokaze da su učinkovite. Brojne su i druge zemlje s vrlo strogim epidemiološkim merama među prvih 20 na svetu prema broju umrlih na milon stanovnika.

Nadalje svet se u februaru uspaničio zbog pojave novih zaraznijih sojeva SARS-CoV-2 virusa u Velikoj Britaniji i drugde u svetu (Brazil, Južna Afrika itd.). Međutim broj infekcija na ostrvu Ujedinjenog kraljevstva je u istom mesecu opao za dve trećine. U srazu sa dinamikom vakcinacije tamošnji ugledni naučnici, počeli su bez obzira na nove sojeve da savetuju političarima izlazak iz lockdown-a brže no što se mislilo. Takođe naspram sada već poslovnične rigidnosti Bundes kancelarke Angele Merkel, ugledni nemački advokat Lindner u tamošnjem Bildu, zatražio je javnu evaulaciju svih posledica odgođenih operacija, pregleda ili psihičkih problema.

Štaviše mediji počinju da pišu kako se u nomenklaturi vlasti u Nemačkoj I Austriji otvoreno raspravljalo o tome jesu li građani dovoljno zastrašeni. Psihijatri su zabrinuti i očekuju tzv cunami budućih pacijenata, ljudi koji osećaju i počinju da gube kontrolu, poremećaj u ishrani, a samoizolaciji se ne vidi kraj, već se ulazi u nove. Srpski problem je što je naša ekonomija, kapacitet države da nadalje subvencioniše dobrovoljni ili prisilni nerad ugostiteljstva male moći i nikakve snage. S druge strane ne postoji ni adekvatan solidarni odgovor empatije, očigledno sem zatvaranja, na najveći mogući procenat smrtnosti medicinskog osoblja u našim Covid bolnicama.

Ipak ponovićemo ono što je jedina egzaktna činjenica, Srbija i Beograd nemaju prerađivačku i proizvodnu industriju, sem sektora usluge. Zbog toga relaksacija radnog vremena do 23h mora da rastereti neopravdanu strepnju da je kafana kao vrsta socijalnog kontakta rizičnija od škola, prevoza, redovnog posla i prodavnica.  

foto (Twitter): Beograd 6 mart, tačno u podne - red ispred Lidla, prazna Sarajevska ulica. 

Komentari

Komentariši odmah

Još uvek nema komentara na ovu temu.

Da biste ostavili komentar morate biti prijavljeni. Prijavite se, ili kreirajte novi nalog

Povezane teme

FORUM

Detaljinije

Logika lokdauna - biti ili ne biti...

Logika lokdauna - biti ili ne biti...

...pitanje je sad!? Kako će država postupiti, šta preduzeti nakon 15 decembra u utorak do kada važe aktuelne mere u ugostiteljstvu i trgovini vezane za...

Detaljinije

FORUM

Detaljinije

Pismo o namerama za pomoći države ugostiteljsko – restoranskom sektoru u Beogradu i Srbiji

Pismo o namerama za pomoći države ugostiteljsko – restoranskom sektoru u Beogradu i Srbiji

Portal Horeca Propeler sročio je predlog moguće platforme za razgovor sa predsednikom Privredne komore Markom Čadežom, a nakon konsultacija unutar...

Detaljinije

FORUM

Detaljinije

Šta i kako dalje!?!

Šta i kako dalje!?!

Ovim pitanjem pozivamo sve beogradske i srpske ugostitelje i zaposlene u tom sektoru, da se na stranicama našeg foruma registruju i iznesu svoja pitanja i...

Detaljinije