FORUM tema

6.1.2020.

Matine ili doček Nove godine - sociologija promene navika

Ako već niste lično prisustvovali popodnevnom matine casual "nek ide život" provodu u nekom od beogradskih - novosadskih kafea 31.12, mogli ste na instastory vaših prijatelja da se uverite da propuštate mnogo. Štaviše da ste se zapravo preračunali u očekivanjima od večernjeg svečanog i uparađenog dočeka nove godine. Jedan mogući HoReCa forum razmišljanja naglas.

U postnovogodišnjoj dokolici na društvenim mrežama, sa setom kružila je fotografija Josipa Broza Tita sa suprugom Jovankom, na njihovom poslednjem zajedničkom dočeku Nove godine 1977 u hotelu Park u Novom Sadu i uz tamburaški orkestar Janike Balaša. Pre dakle samo četri decenije, baš kao i svih prethodnih godina dvadesetog veka, svečane novogodišnje večere u hotelima i viđenijim restoranima, bile su osnovni društveni standard, dostupan gotovo istovetno i kraljevićima i prosjacima. U tadašnjih 6 restorana (Dva bela goluba, Zlatan Bokal, Dva Jelena, Ima dana, Tri šešira, Velika Skadarlija), u boemskoj četvrti Skadarske ulice, baš kao u i svim hotelima prestonice, tražilo se mesto više, a programski rivalitet počivao na preferenciji između Metropola i hotela Jugoslavije. 

U međuvremenu stidljivo tokom i nakon devedesetih - godina socijalne devastacije, životne navike su počele da se menjaju pojavom novih sadržajnih mogućnosti. Kao i ekonomskom diferencijacijom populacije na većinu koja ponoć 31. decembra provodi kući uz televizijsko Grandovo narodno veselje i film Love Actually. Novu elitu koja će za praznik migrirati na Zlatibor i Kopaonik. Ili i ne tako daleke ino destinacije Beč, Veneciju ili Rim, Budimpeštu ili Prag, Solun. Opšta dostupnost interneta, booking.com servisa ali i specijalizovanih turističkih agencija poput Jungle Tribe-a, maksimalno će proširiti praznični turistički target, praveći od jednog Poljskog Krakova npr, studentima najpoželjniju - jeftinu novogodišnu destinaciju. Pomenutim najpoznatijim srpskim planinama, zimskim skijališnim - novogodišnjim odredništima, konkurentno će se pridružiti Jahorina, ali i Budva kao supstitucija za nekadašnju neskijašku opciju Opatije. Na kraju priče, u nekoliko prethodnih godina, kada se Beograd bude trudio da privuče turiste iz Bugarske i Turske, na bilbordima širom naše prestonice, Zagrebački advent će širokogrudo pozivati Beograđane, željne prijemčive ulične gastronomije i socijalno vibrantnog provoda. Na udaljenosti od tek samo tri sata vožnje. 

Advent su zapravo open air božićni marketi koji su od skromnih početaka - "Fuliranja" u Tomićevoj ulici kod uspinjače u Ilici koja vozi za Gornji grad, za nepunih par godina, napravili Zagreb trostrukim šampionom tzv Božićnog gostoprimstva, raširivši mapu uličnih kućica u kojima se prodaju debrecine i fritule (krofnice) i pije kuvno vino ili antique pelinkovac, na pregršt drugih gradskih lokacija od parka Zrinjevac do Trga Bana Jelačića, Bogovićeve ulice i Klovićevih dvora. Ceo taj događaj u međuvremenu je prerastao bazičnu ponudu ića - pića, uvodeći ugostiteljsku kompetitivnost i inovativnost po principu više i bolje, a svi značajniji gradski restorani otvarali su svoje street food tzv inačice, mesta gde se mogao jesti bolji burger negoli na originalnim adresama. Međutim najvažnije, promenila se i socijalna navika - lokalci ili turisti pohodili su Advent kao svojevrsni afterhour - zabavu posle posla, a kafane i kafei podnevno - popodnevnm programom sledili su taj trend. Zagrebačka gradska kavana - Johann Franck između ostalih, već godinama tako priređuje koncert Novih Fosila na Badnji dan tačno u podne. Najznačajniji hrvatski privrednik Emil Tedeski (vlasnik Atlantic grupe u čijem su portfoliu Soko Štark, Cedevita i drugi brendovi) kao DJ u tamošnjem KIC-u pušta muziku, gradom se, ako služi vreme kroz ulične bašte prepune Zagrebčana koji ispijaju prosecco, ne može proći od gužve. 

Takav instagramičan (instastory) trend u nekoliko prethodnih godina, definitivno je stigao u Beograd, 31. decembra ove godine verovatno i možda, kao nikad ranije. Na stranicama našeg portala nekoliko dana pred Novu godinu dali smo Vam listu preporuka gde se očekuje da će biti najbolje/posećenije i nismo pogrešili sem što smo možda iz tog vidljivog kruga Dvojke ispustili Zonu Industriale. A preporučili Saša Bar koji namerno poslednjeg dana 2019. nije radio, dok po rečima njegovog menadžera, telefon za rezervacije nijednog trenutka nije prestao da zvoni.  U Pastis, LaWuk, D - bar, Smokvice, Cveće Zla, Troika, tek samo neke da pomenemo, naprosto već od podneva nije moglo da se uđe, rezervisala su se mesta za šankom, tražili slobodni raspoloživi barmeni i konobari. Štaviše, Kafeterija Magazin 1907 poput spomenutog primera Novih Fosila u Zagrebu, već treću godinu zaredom održala je tradiciju poklona - prestonici, koncert Bisere Veletanlić i Vasila Hadžimanova 31. decembra u 2 popodne, za koju takođe nije bilo slobodnog stola ili stajaćeg mesta. I pravo je pitanje ko će od HoReCe u novoj dekadi biti promućuran da nastavi niz. 

Šta je ključni momenat izazova organizacije hotelsko-restoranskog dočeka Nove godine uz adekvatno primamljiv muzički program. Nekoliko faktora utiču na predmetnu problematiku. Za razliku od gotovo svog ostalog normalnog sveta, kalendarska Nova godina, našem je svetu kao potrošački momentum, dugo bila supstitucija za Julijanski Božić (koga po gregorijanskom kalendaru 25. decembra slavi ne samo katolički ili protestantski, već i pravoslavni svet u Grčkoj ili Rumuniji). Čini nam se da više nije tako i da građanstvo svoju 12. ili 13. platu hiperaktivno i bez zadrške troši počev od tzv Black Friday-a, preko Svetog Nikole do dnevnog sadržaja svih novih šoping molova u Beogradu i Novom Sadu, do kraja radnog vremena 31.12.

U međuvremenu gotovi i svi gradovi su se priključili organizaciji spektakularnih proslava, bukingom navećih muzičkih pop-folk zvezda, konkurišući svojim gotovo astonomskim budžetima, podižući na taj način honorare izvođačima, koje potom teško mogu da prate i najprominetniji noćni klubovi prestonice ili se samo naprosto više ne trude. Nekada davno program restorana Jezero na Adi Ciganliji podrazumevao je nezvaničnu titulu pevača - pevačice godine, a čini nam se da je još samo hotel Crown Plaza (ex Intercontinental) poslednji Mohikanac, tog hotelskog glamura tzv najluđe noći. Tu je tradiciju u činjenici da je u njemu nastupala jedna Lepa Brena (Fahreta Živojinović), danas kontinuitetom nastavila verovatno najveća nova zvezda našeg vremena - Aleksandra (Prijović) Živojinović. Ako nezvanično znamo i da je to bio ustupljeni - prodati termin BQ grupi, onda možda ni ne čudi što drugi njihovi premium lokali (Kasina Community, Lafayette cabaret i dr.) nisu imali sličan konkurentan program. 

Zapravo i zahvaljujući pregledu docek.rs možemo da sagledamo da su prvu ligu izvođača za doček 2020. pored Crown Plaze angažovali još samo hoteli Hayatt Regency (Jelena Karleuša) Holiday Inn ( Marija Šerifović), da je izbor hotela Hilton (Edita Aradinović) bio hrabar i neobičan, baš kao i angažman (Ceca Ražnatović) hotela Majdan u Mokrom lugu - ambiciozan za rispekt. Na bazi nezvaničnog ali tačnog saznanja iz prve ruke, honorara jednog od ovih izvođača od 35.000 eura, koji determiniše i ostale, dolazimo do kalkulacije osnovnog input troška koji određuje isplativost organizacije sličnog dočeka Nove godine. Na bazi pregleda kotizacija koje su se kretale od: Crown Plaza (60-160e), Holiday Inn (80e), Hayatt (60-200e), Majdan (120-200e) procena je da je tzv pozitivna nula projektovana tek na 2/3 prodatog kapaciteta. I to je verovatni odgovor zašto u beogradskim restoranima ili hotelima, nismo niti ćemo verovatno ikad više gledati i slušati Zdravka Čolića, Vladu Georgieva, Željka Joksimovića, Sergeja Ćetkovića, Miroslava Ilića, Sašu Matića ili Acu Pejovića, Jelenu Tomašević i Aleksandru Radović, Natašu Bekvalac, Severinu ili Ninu Badrić...kao što je logično da u Las Vegasu dočekate novu godinu sa Celin Dion. Da ne budemo nepravedni, a da ne pomenemo da je jedini oldschool program bila Ana Bekuta u restoranu - kafani Topčiderac, donekle event splav Kopernikus izborom Keba i Milica Todorović i spomenuto Jezero šarenolikim izborom Zvezda Granda. 

Matine provod svog komplementarnog saveznika pronalazi i u HBO-NETFLIX kućnom ugođaju koji je najčešće vremenski prime time podudaran sa nekadašnjim odlaskom na novogodišnji doček. Jer zapravo ono što se najviše promenilo poslednjih godina je činjenica da u tzv clubbing - noćni život izlazimo tek najranije od 11 uveče, da programi najčešće počinju u ponoć, sa čime bi trebalo da se podudari kulminacija novogodišnje noći. To je navika koja se ne da jednokratno promeniti samo za jedno veče 31/01 pa je naša skromna procena da je budućnost novogodišnjeg HoReCa ugostiteljstva u dnevnom sadržaju i novoj tradicionalnosti. Onaj dovoljno veliki prostor, Cetinjska npr. koji u budućnosti 31. decembra od svojevrsnog još jednog beogradskog brenda - Bajage i Instruktora npr. učini matine takmacem istovetnim referencama Bisere i Vasila, pobediće bilo koji klasični večernji ne smo restoranski ili hotelski doček, već i ulični manifestaciju poput Ulice Otvorenog srca ili pilot projekat Coca Cola novogodišnjeg distrikta na Topličinom vencu.  

Srećna Nova godina i Božićni praznici - Hristos se rodi. Prijatno i živeli !!!

Komentari

Komentariši odmah

Još uvek nema komentara na ovu temu.

Da biste ostavili komentar morate biti prijavljeni. Prijavite se, ili kreirajte novi nalog

Povezane teme

FORUM

Detaljinije

Pismo o namerama za pomoći države ugostiteljsko – restoranskom sektoru u Beogradu i Srbiji

Pismo o namerama za pomoći države ugostiteljsko – restoranskom sektoru u Beogradu i Srbiji

Portal Horeca Propeler sročio je predlog moguće platforme za razgovor sa predsednikom Privredne komore Markom Čadežom, a nakon konsultacija unutar...

Detaljinije

FORUM

Detaljinije

Šta i kako dalje!?!

Šta i kako dalje!?!

Ovim pitanjem pozivamo sve beogradske i srpske ugostitelje i zaposlene u tom sektoru, da se na stranicama našeg foruma registruju i iznesu svoja pitanja i...

Detaljinije

FORUM

Detaljinije

Da li će domaći i regionalni turizam preživeti ekonomsku recesiju i korona virus!?

Da li će domaći i regionalni turizam preživeti ekonomsku recesiju i korona virus!?

Ako bi turizam, odnosno ugostiteljstsvo tretirali kao živo biće u kontekstu tzv Korona – COVID 19 virusa, da li bi se isti pronašao u onoj najugroženijoj...

Detaljinije